Sofronije: Danil Ivanoviču, da li je moguće…
Harms: Sve je moguće!
Sofronije: Dozvolite da završim.
Harms: Ah, znači, ovo će potrajati… (vidno razočarano)
Sofronije: Da li je, dakle, istina da ste vi cijenili Knuta Hamsuna?
Harms: Da[1]. Zašto je to bitno?
Sofronije: Zato što je dotični ljubio Hitlera i naciste!
Harms: Zar i ti sine Knute?! (klonulo i još više razočarano)
Sofronije: O, da, itekako! Zanima me da li je moguće da ste, pošto ste ga voljeli, bili istomišljenici?
Harms: Šta vam pada na pamet?! Istina, mene su takođe optužili da sam kontrarevolucionaran, da podrivam Armiju i slično, ali ja sam kasnije čuo da sam posthumno rehabilitovan. Nas dvojicu je zbližila glad i to je sve!
Sofronije: U redu, ne uzbuđujte se…
Harms: Kako da se ne uzbuđujem!? Zar i ti, sine Knute!? (utučeno, u nevjerici)
(Kraj)
[1] V. N. Petrov je, prisjećajući se Harmsa, rekao kako je 1938. godine na zidu njegove sobe vidio priboden list papira na kome su bila napisana imena ljudi koji su „naročito cijenjeni u ovoj kući“ – Bah, Gogolj, Glinka, Knut Hamsun…
* Objavljeno u časopisu MaxMinus broj 41.
Ali ja stvarno obožavam tvoje Razgovore s Harmsom, posebno Harmsa obožavam u tim Razgovorima =)
Dobar je Harms
a i nije se teško naći u njegovim cipelama…
čini mi se da su ovde prste umešale neke logičke greške i da su smorile nesretnog harmsa… ccc!
a veza je bila očigledna! baš ta glad koja mu je glave došla!
ps i moram reći na kraju – sjajan si: )))
Upravo tako Bravarice
Nesrećni Harms…i glad.
Hvala mnogo za pohvale!!