MALA KUĆNA MISTERIJA


U domaćinstvima širom planete se događaju čudne stvari. Siguran sam da se i vama desilo da ne možete da pronađete daljinski upravljač, ili ključeve od automobila, ili indijske štapiće sa mirisom kedrovine. Možda su se nekima od vas ulazna vrata neobjašnjivo zalupila ispred nosa, pa ste morali da provaljujete u vlastiti dom. A možda vam se nekad učinilo da je pod u vašoj kući živo biće koje guta sve što na njega padne – olovke, dugmad, cedulje sa namirnicama koje treba kupiti za nedeljni ručak – i da sve što dotakne vaš tepih nestaje bez traga.

Ipak, događaj koji je mene nagnao da razmišljam o kućnim misterijama nema nikakve veze sa paranormalnim. Riječ je zapravo o vrlo prozaičnoj radnji, o pranju suđa. Prije par dana sam želio da pomognem životnoj sapatnici oko kućanskih poslova i odlučio sam da ću da operem prljavo suđe zaostalo od jutarnje kafe i musake od tikvica koju smo sažvakali za ručak. Prišao sam sudoperi oprezno, poput britanskog mornara-izviđača u bici kod Jutlanda. Posmatrao sam šolje i tanjire kao da su neprijateljsko brodovlje i odlučio sam da ih potopim. Pustio sam toplu vodu i lijevom rukom dograbio deterdžent – tešku mornaričku artiljeriju. Sve je išlo kako sam i zamislio, dok desnom rukom nisam dograbio spužvu. Slipava, masna, muzgava žuta spravica mi je iskliznula iz ruke poput sapuna. Zavrnuo sam slavinu i zbunjeno i polupanično jurnuo u sobu gdje je moja životna sapatnica raspjevano usisavala.

– Gasi! – dreknuh.

– Šta? – upita ona.

– Gasi to čudo! – ponovih.

– Šta je sad? – nervozno me pogleda ispravljajući se iz bumerang položaja.

Objasnio sam joj ukratko šta se desilo. To je trebala da bude glatka i efektna pobjeda, rekao sam. Ali kako da pobijedim masnoću sa masnom spužvom, upitah ozbiljno. Kako je moguće da nešto što služi za odstranjivanje masnoće može da bude toliko masno? To je misterija, ponavljao sam, mrdajući glavom u nevjerici. Znači, sve one reklame, sav taj arsenal za borbu protiv prljavštine, sve je laž, zaključio sam. To nije moguće, to jednostavno… Ućutao sam kada me je uzela za ruku i povela u kuhinju. Iz ladice je izvadila novu spužvicu, a onu staru je bacila u korpu za smeće. Pogledala me sažaljivo, pomilovala po obrazu i konačno mi objasnila misteriju:

– Dragi, ti si idiot! –

* Iz rukopisa u nastajanju. Dostupno na prozaonline.

One thought on “MALA KUĆNA MISTERIJA

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s