I KVALITETNA DJELA PREKRIVA PRAŠINA – INTERVJU


Ukoliko vam je pisanje osnovna djelatnost u BiH, onda se može smatrati da nemate djelatnost s obzirom na to kakvo je trenutno stanje na književnoj sceni naše države. Pošto prolazimo kroz vrijeme tranzicije i krupnih društvenih promjena, pažnja koja se poklanja pisanoj riječi i onima koji je pišu je veoma mala. Činjenica je da je BiH kroz istoriju imala izuzetno kvalitetne pisce, čija su djela doživjela svjetsku popularnost i postala klasici, i takođe je činjenica da ih ima i danas, ali je njihov položaj u društvu veoma loš. Mladi i neafirmisani bh. pisci ovaj poziv uglavnom biraju iz ljubavi i hobija, svjesni da novac jako teško mogu zaraditi. Većina bh. autora se slaže da knjigu nije teško objaviti, ali da je najveći problem što ona u nedostatku kvalitetne promocije ostaje na policama knjižara ili, još gore, bačena u skladišta.

Mlada banjalučka književnica Lana Bastašić, koja je već ovjenčana brojnim nagradama, kaže da su danas pisci uopšteno u nezavidnom položaju iz razloga što je i kultura kod nas u nezavidnom položaju.

„Ekonomska sigurnost vodi stvaranju stabilne srednje klase, koja bi onda mogla da predstavlja jaku čitalačku publiku. Bez čitalaca nema književnosti. Sramotno je da Banjaluka nema književni festival koji bi okupljao afirmisane i neafirmisane autore, imao sopstveno izdanje, promovisao pisce na moderan način kako se to već dugo čini u Evropi“, kaže Bastašićeva.

Ona dodaje da je kod nas odnos prema književnosti i dalje odnos prema nečemu mističnom, posebnom, rezervisanom za „bogom date“.

„Treba da se izvrši demistifikacija književnosti. Nismo više boemi koji šaraju penkalom po hartiji i nose brkove i šešire. Nemamo mi para da budemo boemi. Trebaju nam moderni književni časopisi, trebaju nam dobri prevodioci, treba nam kritička scena. Onda je moguće govoriti i o promociji autora“, smatra ona.

Činjenica je da danas uz malo novca i nije veliki problem objaviti knjigu, a s tim se slaže i Bastašićeva, koja smatra da je generalno problem u kvalitetu.

„Nije problem objaviti knjigu. Sklepate neki rukopis, skupite pare ili budete u jednom trenutku politički pogodni, pa dođete na red. Problem je u kvalitetu. U BiH ne postoji jaka kritička scena koja bi promicala dobro, a kritikovala loše. Oni koji to rade nisu u poziciji da donose velike odluke“, objašnjava Bastašićeva.

Pisac Berislav Blagojević takođe smatra da je položaj pisaca uopšte, pa tako i onih mlađih, veoma loš.

„Čini se da ni pisci ni književnost nemaju uticaj i svrhu kakve su imali nekad. Ustanovljene su neke druge vrijednosti, a tu i nema baš mnogo mjesta za pisce. Kada je promocija u pitanju čini mi se da se mlađi autori češće služe online časopisima, blogovima i slično. Književni časopisi u klasičnom smislu i dalje postoje, ali teško opstaju i donekle su zatvoreni za nova književna imena“, navodi Blagojević.

Smatra da je pitanje objavljivanja knjiga mnogo kompleksnije nego što izgleda jer izdavača nije teško naći, međutim nakon toga knjige samo ostaju na policama, što je razlog zbog kojeg se sve više autora odlučuje da potraži izdavače van granica naše zemlje.

„Problemi vezani za kvalitetnu produkciju knjiga, promociju i marketing, distribuciju i plasman na tržište ostaju neriješeni i tiču se svih pisaca, a ne samo onih neafirmisanih. Iz tih razloga sam i ja odlučio da pokušam pronaći izdavača izvan BiH“, kaže Blagojević.

On navodi da podrška mladim autorima postoji u određenom smislu, ali da to nije dovoljno.

„Izuzetnu pomoć mladim autorima pruža Narodna i univerzitetska biblioteka RS kroz promocije djela na književnim večerima i u vidu objavljivanja radova u časopisu ‘Putevi’. Pored toga, resorno ministarstvo sufinansira izdavačku djelatnost, što je dobro, ali to ne može i ne rješava sve probleme“, kaže on.

Rješenje vidi u tome da autori, izdavači, štamparije, distributeri i knjižare treba mnogo više i bolje da rade da bi se izdavaštvo i književnost podigli na nivo kakav zaslužuju.

Sarajevska književnica Adisa Bašić, koja je na nedavno održanom sajmu knjiga u Lajpcigu osvojila nagradu za najbolju knjigu poezije objavljenu u protekle dvije godine u istočnoj i jugoistočnoj Evropi, kaže da su uslovi objavljivanja slabi, honorari za čitanja i za objavljivanje skromni, a odnos izdavača prema piscu najčešće pun omalovažavanja.

Kada je riječ o objavljivanju knjiga Bašićeva smatra da mladi ljudi imaju nove mogućnosti da se učine vidljivim i da dospiju u javni prostor.

„Oni pišu svoje blogove, objavljuju radove na profilima na društvenim mrežama. Tradicionalni mediji su, ipak, ti koji stavljaju fokus na nekog autora“, istakla je Bašićeva.

Banjalučki pisac i novinar Goran Dakić drugačije gleda na priču o mladim autorima, te kaže da se mladi pisci nalaze u daleko boljem položaju od onoga koji zaslužuju.

„Mladi stvaraoci, ne samo pisci, pomislili su da legitimitet njihovom stvaralaštvu daju godine, ali besmislena praznina koja se pronalazi u većini djela tih samoproklamovanih umjetnika, i onih starijih, svjedoči o jednom intelektualnom i emotivnom bezdanu koji se najčešće popunjava trabunjanjem“, kaže Dakić.

Ovaj autor je postigao veliki uspjeh romanom „Dalj“ koji je dobio nekoliko priznanja i veoma pozitivne kritike, a trenutno završava roman za djecu za koji je siguran da neće dozvoliti da bude objavljen u nekoj od naših izdavačkih kuća.

Kada su u pitanju bilo kakvi načini promocije neafirmisanih autora i njihovog djela, Dakić navodi da je najveći problem nedostatak bilo kakve književne kritike.

„Ona bi trebalo da bude prva ‘institucija’ kojoj će se pisac i djelo obratiti, ali ona je kod nas postala važnija od umjetničkog čina. Važniji je onaj koji piše o Andriću od samog Andrića. Pisci jesu prepušteni sami sebi, ali se očekuje da bar mogu pristojno da žive od onoga što pišu – ako pišu. Ali, ovo pitanje je, kao i sve u umjetnosti, ambivalentno“, zaključio je Dakić.

Podsticaj

Književnica Adisa Bašić kaže da, s obzirom na to da u Federaciji BiH ne postoji cjelovito ministarstvo kulture, ni ozbiljna kulturna politika, ne postoji ni strategija podsticaja za domaću književnu produkciju.

„Neke mogućnosti ipak postoje. Fondacija za izdavaštvo FBiH daje podršku za objavljivanje deset naslova godišnje, nekoliko je književnih konkursa i nagrada za koje se pisci mogu prijaviti. Svega toga bi moralo biti više, kao i više ulaganja u kulturu uopšte“, navela je ona.

Promocija

Književnica Lana Bastašić kaže da je za popularnost knjige neophodno da se izvučemo iz ljepljivog kapitalističkog diskursa.

„Ne radi se tu o PR-u knjige kao proizvoda i nekakvoj zaradi pisca, radi se o promociji književnosti kao kulturne osviještenosti bez koje društvo okoštava i duhovno propada. Takvo društvo više ne zna da razmišlja van okvira koje im nude novine i televizija. Takvo društvo tone u jednomišlje“, kaže ona. Dodaje da je iz tog razloga važno promovisati nove glasove i novu književnost kao i da će se, dok mi dođemo do tog nivoa, novi glasovi već skućiti negdje „vani“ gdje je umjetnost, kao i čovjek, cijenjena.

Objavljeno u Nezavisnim novinama 14.04.2012.

Advertisements

15 mišljenja na „I KVALITETNA DJELA PREKRIVA PRAŠINA – INTERVJU

  1. Moj predlog vam je da se organizujete na netu, na način na koji se pisci inače organizuju. Ne znam kako stvari stoje u BiH, ali ovde, u svom okruženju, ne poznajem nikog ko se okreće mejnstrim elektronskim medijima da bi dobio relevantnu informaciju bilo koje vrste. Vrlo skoro neće biti da se tamo pojaviš, da te njihove kamere snime. Štaviše, ja sam sigurna da neki kvalitetni ljudi koji to ne shvataju snose štetu što je pojavljuju na RTS-u, B92, Prvoj ili bilo kojoj drugoj televiziji. U medije, razna esnafska udruženja i sl, ulaziš samo ako si deo istog koruptivnog lanca u kojem su oni.

    • Slažem se da je tuga i jad, a slažem se Sonja i sa tvojom konstatacijom. Međutim, niko ne želi i nema vremena da nešto radi volonterski, a svaki drugi vid udruživanja na neki način podrazumijeva i zavisnost od nekog donatora. Osim toga, među piscima su česte sujete i neslaganja (lična, poetička, …) pa je neka kompaktnija organizacija otežana i u tom smislu. Pohvalno je što sve više mladih autora koristi internet za promociju i saradnju, ali www je veeeliko „mjesto“, a autori su raštrkani na sve strane. Postoje neke ideje i neki pomaci, ali o tome ako i kada dođe vrijeme 🙂

  2. Nemam uopšte predstavu kakva je situacija danas u BiH za pisce. Iz ovog teksta pokušavam nešto da naslutim. Moj otac je bio pisac ( umro je pre 22 godine, živeli smo u Sarajevu), ali onda su vremena bila potpuno drugačija, a možda i ne znam tačno kako je bilo, jer sam bila skoro dete. Čini mi se da je situacija ipak bila malo bolja, mada nikad nije bilo jednostavno niti cenjeno. Koja je, na kraju krajeva, umetnost ikad bila istinski cenjena na ovim prostorima?

    • I meni se čini da je situacija bila bolja. Slažem se Tatjana da umjetnost nikada nije bila odviše cijenjena. Evo dio intervjua koji nije objavljen (ne znam tačno zašto), a rekao sam:
      „Osim toga, mislim da nama nedostaje konkretna pomoć mladim autorima, zato ne iznenađuje da autori kao što su Voki Erceg, Bojan Kojić ili Tanja Šljivar prve knjige izdali za „Književnu omladinu Srbije“, koja inače pronalazi i objavljuje talente (objavili su svojevremeno tada nepoznate Basaru, Albaharija, Pištala…). Više puta nagrađivanoj Lani Bastašić obje knjige su takođe objavljene u Srbiji. O tome treba da razmisle svi koji žele dobro ovdašnjoj književnosti.“
      A o uspjesima Tanje Šljivar sam napisao i jednu kolumnu (i na blogu je objavljena)…

  3. Da pokušamo da ipak ostanemo optimistični? Znam da ima sveta koji čita. Među njima sam i ja i svi mi na ovim stranicama i šire. Da nema pisaca, ne bi bilo ni čitalaca. Možda je modernije i jeftinije čitati u elektronskoj formi, ali tu su i biblioteke i knjižare.
    Ne treba odustajati od dobrih namera, samo treba istrajati. Možda bi bilo dobro da se pisci povežu sa školskim bibliotekama, da se u prostorijama škole održavaju književne večeri, da se mladi druže sa piscima… Valjda nisam preterala sa optimizmom.

  4. Samo nastavi ovako kako si i do sada! Ja novine ne čitam, ne gledam TV, za knjige nemam vremena – sitna deca :-), ali Berislava Blagojevića znam. Neki Internet nas je upoznao 🙂
    I znam da

    „Ne gledati na sat, znači
    Biti pažljiv,
    Voljeti i biti voljen.“

    I da su donji kapci nasipi od prelivanja.

    I……

    … još toga.

    Pozdrav

  5. Slkažem se da su mladi pisci za većinu sveta nevidljivi. Na svakom koraku su izdanja iz popularne psihologije ili smo u prilici da čitamo knjige cenjenih profesora koji sada u penziji polako postavljaju stvari na svoja mesta. Upravo čitam „Srpska pisma“ od Petra Milosavljevića.
    Slažem se sa Sašom da preko Vašeg bloga sve pročitam što ste napisali i imate grupu ljudi Vaših poštovalaca. Ne sumnjam da će se ta grupa uvećavati, jer:
    1. ODLIČNI SU VAM TEKSTOVI a i
    2. broj ljudi koji na mreži se stalno uvećava
    Veliki pozdrav!

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s