STIGLO NAM JE PROLJEĆE – APRILILILILILI


   Mjesec za nama donio je za svakoga ponešto: Poljoprivreda je u kolapsu pa su neki potražili spas na Farmi, počeo je i novi Veliki Brat, na literarnoj turneji je „Veliki rat“, neko (čuj „neko“ – mnogi!) je dobio otkaz, sumorna statistika tvrdi da je zatvoreno toliko i toliko preduzeća, kazaljke su pomjerene ali vrijeme i dalje stoji… A pred sam kraj marta u Banjaluci je u organizaciji časopisa „Nosorog“ održan i VII Festival Komičnog i Kritičnog – „Smejada“, pod motom: Smej-Jada, Sve-Jada, Smej-Iz-Ada. Pod impresijama tog događaja i ovaj prvoaprilski tekst prigodno je oplemenjen sa nekoliko aforizama. S obzirom da se već godinama uporno govori o krizi (neki su čak godinama tvrdili da je kod nas nema), evo jednog bisera Veljka Rajkovića: Kriza pogađa sve. Većinu boli stomak, manjinu uvo. Iskreno ne znam kako stručnjaci definišu krizu, ali na sajmu knjiga u Lajpcigu ne vidjeh ni „k“ od krize. Ni za knjige, a ni za građanstvo uopšte. Dakako, uvijek će se naći neko ko će reći kako je to privid, kako sam pristrasan, kako ovo, kako ono. I može biti da je taj neko u pravu. Možda je tamo kriterijum za krizu postotak stanovništva koji može da kupi najnoviji Audi? Šta ja znam o tome? Znam ono što vidim (mada ni to nije uvijek pouzdan princip), a na povratku sam vidio da sa ove strane Save sve vrvi od „K“-ova (veliko slovo!) – Korupcije, Kandidata, Kredita, Kabineta, Kombinacija, Kantona, Konflikta, Kalkulacija, Kamarila, Kriminala, Kletvi, Karijerista, Kaprica, Kamata, Karakondžula, Kirija, Kožodera, Kleveta, Kuluka, Koridora, Kostura, Krvnika, Krahova, Kuknjave… Samo na „k“ slabo Kulture ima. Ali to ni ne čudi, jer u ovom slučaju – većinu boli uvo. A to slovo „k“ sjetilo me na jedan aforizam Branke Vojinović Jegdić: Klima nam je kontinentalna, a zemlja pustinjska. Šalu na stranu, ali ni klima više nije kao što je bila. Ne mislim na političku, dabome, mada… Odužilo se ovo otužno sivilo. Red kiše i red snijega između dvije zemičke od blatnjave zemlje i mrkog neba. Izem ti takav sendvič! U jednom supermarketu (šta je?! Pa nekad mora nešto i da se pazari) prodavačica na kasi mi daje letak sa krilaticom „Proljeće je stiglo“. Velim joj – samo u vašem dućanu gospođo. A ona kaže – ma jok; samo gazdama. I stvarno, u Lajpcigu su prava radnika zakon (da, svjestan sam kako ovo zvuči!). Nedjeljom ne rade ni lanci supermarketa, zapravo, gotovo ništa osim pabova i ponekog restorana. Pitao sam jednog lokalca o tome, o profitu koji vlasnici ispuštaju zbog neradnog dana. Kroz nedefinisan smiješak mi je rekao – pa ne zarađuju oni na nama ovdje, nego na vama tamo. Hm.

Gdje ja stadoh, ne okreći se sine! – kaže Đorđe Latinović. Ne znam zašto se svi toliko bune što iz zemlje odlazi ko može? Prije par dana pročitao sam srcedrapajući članak o tome kako i Kinezi masovno odlaze odavde! Stvarno, srce mi se steglo, ali ne zbog Kineza jer oni će se već nekako snaći. Knedlička stoji u grlu zbog činjenice da je to izuzetan i objektivan pokazatelj kako se ovdje živi. Otuda i žal nad sudbom svih koji ostaju…

Dobro je dok ne tuku. To se ovdje često može čuti. Ima tu i istine. Ali ima gorke istine i u aforizmu Veselina Milićevića: Nisu me tukli, ali su me ubili u pojam!

Ne zaboravimo da je danas prvi april. Kao podsjetnik poslužiće aforizam Slobodana Dučića: Prvi april je dan podsećanja na šale i obmane koje su ostalim danima ozbiljne prevare.

Na kraju, uz zaslužene čestitke pobjedniku ovogodišnje „Smejade“ Dinku Osmančeviću, osvrnućemo se ponovo na kulturu jednim njegovim aforizmom: Nekulturno je pljuvati po ulici, zato pljujemo jedni po drugima.

Šta da kažem osim – hvala Svevišnjem što barem njegujemo kulturu humora. Pa makar i onog najcrnjeg.

* Jubilarna, 25. kolumna objavljena na konkursiregiona.net

Advertisements

12 mišljenja na „STIGLO NAM JE PROLJEĆE – APRILILILILILI

  1. 😀 Dobri su aforizmi, nasmejali su me … Čak me je i onaj realistično-depresivan deo nasmejao, tako je kako je, bolje da se smejemo nego da plačemo …. Mislim da počinjem da patim od „svejednoće“ … valjalo bi napisati nešto o tome 🙂

  2. Bas tako batko. Valjda se ti malo lakse osjecas kad to izbacis iz sebe, ali znas i sam da se ovdje bas nista promjeniti nece, i da ce ovaj tekst probuditi nekakvu reakciju i emociju samo kod onih koji i inace razmisljaju na slican nacin, ali ne i kod onih kod kojih bi trebalo.

  3. Hajde da i ja obogatim ovo mesto sirotinjskim aforizmima:
    -Kad siromah jede pile neko od njih dvoje je bolestan.
    -Kakva bre kriza, tačno se sećam šta sam poslednje jeo – kao da je bilo juče 🙂

  4. Mafija ne može da se miješa u politiku. To bi bio sukob interesa. 🙂
    Naš čemer je svaki dan isti, samo se njemu smijemo prvog aprila nadajući se da je to samo šala.
    pozdrav 🙂

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s