ČETIRI ZEMLJINE POLULOPTE


   Posmatrano u kontekstu ukazivanja na nešto izuzetno važno, a jednovremeno poražavajuće i hindenburški katastrofalno, u beskorisnost i uzaludnost ovog teksta uopšte ne treba sumnjati. Razloga za to ne manjka, ali dva se posebno izdvajaju: prvo, oni kojih se naredni redovi najviše tiču neće ih pročitati (i živo im se fućka zbog toga) i drugo, oni koji su zainteresovani za ovu problematiku, već su upućeni u sve mračne ambise koji nas čekaju u 2015.
Čemu onda pisanje o predstojećoj „kulturnoj“ godini? I ovdje bi se moglo naći ko zna koliko subjektivnih i objektivnih razloga, ali možda bi najbolji odgovor bio kontrapitanje – Zašto ne pisati o tome? Ako nas svakodnevno napisima obmanjuju smatrajući nas glupljima nego što zaista jesmo i ako nas bombarduju idiotlucima, političkim i estradnim (političko-estradnim!) zvijezdama i zvjezdicama, zašto ćutati o drugoj strani medalje? O toj drugoj, pomračenoj strani medalje, poznatoj pod nazivom prosvjeta i kultura.
udzbenik GEOUkratko, u prednovogodišnjoj igranki usvojeni su budžet RS (2,033 milijarde KM) i ekonomska politika. Prema ovoj politici, prosvjeti i kulturi bi u narednoj godini trebalo da pripadne 7,19 miliona KM, što je u odnosu na ovogodišnjih 16,17 miliona značajno smanjenje. Tih 7,19 miliona KM predstavlja, pazite dobro, oko 0,35 % (slovima: NULA zarez tridesetpet odsto) budžeta. A od tih 0,35 % veći dio vjerovatno će biti usmjeren na prosvjetu, a kulturi šta ostane. Istina, ovo možda i nije loša ideja, jer će se ulaganjem u prosvjetu možda spriječiti pojava ovakvih rečenica u udžbenicima: „Kontinent na sve četiri zemljine polulopte“ (vidjeti sliku)
A šta će biti sa ustanovama kulture, umjetnicima (bez zvaničnog statusa), raznim kulturnim programima, festivalima, koncertima? Moguće je predvidjeti tri scenarija. Prema prvom, „kulturnjacima“ će biti sugerisano da sredstva za svoje aktivnosti traže „na sve četiri zemljine polulopte“. Prema drugom scenariju, umjetnici će (larpurlaristički) sve projekte realizovati iz sopstvenih resursa (!?) i na bazi entuzijazma i volonterstva. Treći scenarij je najrealniji i predviđa gašenje kulturnih aktivnosti i udruženja.
U knjizi Žerara Ženeta („Figure V“) na jednom mjestu piše: „Komedija je tragedija kojoj pođe po zlu“. I ovdje je očigledno mnogo toga pošlo po zlu, pa je situaciju u kojoj se našla kultura Republike Srpske moguće opisati kao tragediju prošaranu komedijom. Ta gorka komičnost ogleda se u tome što gotovo nikoga ovakvo stanje neće zabrinuti ili alarmirati. Osim možda preostale novinare kulturnih rubrika i redakcija. Ukidaju se emisije iz kulture, u štampi odavno ne postoji ni kritika, ni kratka priča. Šta će da rade ti ljudi kada se i ono malo preostalih kulturnih manifestacija ugasi?
I još nešto. Do sada je bila praksa da Lutrija Republike Srpske dio prihoda izdvaja za kulturu. Godinama sam birao brojeve u naivnom ubjeđenju da sam svakako na dobitku. Više neću. U duhu novogodišnjih odluka, od ovog januara igram samo lutriju za useljeničku vizu. Destinacija? Svejedno je. Zemlja je i sa dvije polulopte dovoljno velika.

* Objavljeno na konkursiregiona.net

Advertisements

7 mišljenja na „ČETIRI ZEMLJINE POLULOPTE

  1. Има она она позната Черчилова када су његови министри хтели да закину културу за време рата, али чему понављати…

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s