SLUČAJ


mlad si ima vremena   Da li je lično? Dabome da jeste, iako sam odbijao da to priznam. Godinama sam, naime, kružio ivicom tog ambisa, izbjegavajući pad u mračne dubine doživljavanja sebe kao slučaja.
Ali, vrijeme je da se prizna i sebi i onima koji žele/treba da čuju: ja sam slučaj, poput desetina hiljada drugih ovdje, i ne, nemam vremena!
Hodanje unazad ne samo da nije prirodno (osim ako nismo neki naopak evolutivni rukavac u nastajanju, što je, nažalost, moguće), nego je i prilično nezgodno. Međutim, to nezgrapno i trapavo geganje istovremeno je i korisno zato što ima potencijal da otkrije mnogo toga. A evo kako u kratkim isprekidanim kadrovima ide film nakon što se premota:
Kad sam dobio „izbjegličku karticu“ imao sam dvanaest godina i bio sam mlad.
Bio sam mlad i kad sam sa trinaest krenuo da obilazim kafane i kad su me prvi put donijeli kući pijanog. Ipak, ne sjećam se da mi je neko tada rekao mlad si, ima vremena.
Ovu sentencu počeli su da mi govore u vrijeme kad sam krenuo na studije. Bio je to svojevrstan malj koji je tukao u glavu na svaki pokušaj propinjanja na prste i gvirenja u svijet perspektiva i mogućnosti, u život.
Godine su prolazile, a mlad si, ima vremena sam, paradoksalno (a kako ovdje drugačije?!), slušao sve češće.
Svega par dana prije isteka sada već davne 2006. godine, u emisiji „Omladinski forum“ sam uz još dva gosta ubačen u koš pod etiketom mladi pred kojima je budućnost. Bili smo obučeni u kostime Djeda Mraza, a osnovna ideja bila je da se priča o novogodišnjim željama. U publici, u prvom redu, sjedjeli su tadašnji ministri. Razgovarali smo, zapitkivali, smijali se, oni su imali svoje želje, a na kraju smo i mi skinuli maske i rekli svoje. Tačnije svoju: posao.
Prekid filma. Od tada je prošlo gotovo desetljeće, a ja sam, čini se, u nekim glavama i dalje mlad i još imam vremena. Izdešavalo se mnogo toga: magistarski rad, knjige, neke sitne nagrade, priznanja i stipendije, stručni i naučni radovi, prijemi kod ministara, odbijenice, nadanja, razgovori, pregovori, dogovori, obećanja… Eh, kad bi se barem stanarina, hljeb i mlijeko mogli platiti obećanjima – gdje bi mi bio kraj?!

Da budem jasan: ne zamjeram nikome. Ni onima koji su me godinama smišljeno obmanjivali, ni onima koji su to činili nehotično ili zbog viših sila i kojekakvih sticaja okolnosti; ni onima koji su klevetali i najmanje moje postignuće, ni onima koji su objašnjenje za to postignuće tražili u raznoraznim teorijama zavjere ili najnemogućnijim i izmišljenim kombinatorikama; ni onima koji su mi iza leđa govorili kako nije u redu da jedan balavac (koji, dakako, ima vremena) otvara Sajam knjige (taj je balavac, neka se i to zna, uredno platio kartu da uđe na sajam i održi svečanu besjedu), ni onim licemjerima koji me dugo, predugo, tapšu (ljepljivim prstima) po ramenu i pozivaju me na još malo strpljenja.

Da budem jasan: ne tražim ništa, tek zrnce razumijevanja za povlačenje crte i jedno kratko NE koje čak ne mora nužno da bude glasno. Jer strpljenje, pretpostavimo li da ga je uopšte preostalo, ne vrijedi ni pišljiva boba, gospodo, ako vremena nema. A nema ga, vjerujte. (Da, vama govorim, vama koji ste u mojim godinama imali i stalne poslove i porodice i kuće i stanove i vikendice i…)

I još nešto. Čak i ako termin mlad shvatimo u njegovoj neupitnoj fleksibilnosti, to neće promijeniti činjenicu da, prema nekim statističkim podacima, prosječan život muškarca u ovoj zemlji iznosi 72 godine. To u prevodu znači da je ovaj prosječni slučaj dogurao do polovine životnog puta i da definitivno više nije mlad. I nije problem u tome što ja, slučaj, na samo pola stranice mogu da popišem ono što posjedujem. Nije problem ni u novcu, trudu, vremenu utrošenom na studiranje, pa ni to što za dvanaest godina otkako sam diplomirao i sedam otkako sam magistrirao niti dana nisam proveo radeći u struci (što me, realno, u budućnosti prilično diskvalifikuje kao eventualnog kandidata za posao). Sve sam to poodavno odbolovao i nemam problem s tim, ali imam s onima koji mi i dan-danas govore mlad si, ima vremena. Zato sve „dobronamjerne“, „prijatelje“ i „dušebrižnike“ najljubaznije molim da mi to više nikad ne kažu. Ako ništa drugo, valjda jednu molbu mogu da usliše.

* Objavljeno na konkursiregiona.net

13 thoughts on “SLUČAJ

  1. Evo razmišljam i razmišljam šta da ti napišem… a nešto moram. A nemam ni jednu riječ utjehe… Samo ljudskost i dobru volju da saosjećam sa tobom i svima onima koji su u istoj situaciji. Tužno…

  2. E, mlad si ti još…

    Ne zameri i izvini, to je trebalo da bude šala. A istina je da od tih i takvih koje pominješ samo ospice možeš dobiti. Ovom i ovakvom sistemu pametni i dobri ljudi ne trebaju, nego poltroni i ulizice. Ne znam zašto, ali pada mi na um roman Ursule Legvin „Čovek praznih šaka“, o drugačijim svetovima, koji su, ipak, mogući.
    Ohrabrujući pozdrav sa željom da vrlo, vrlo brzo pročitamo da su ti se desile lepe stvari.

  3. Sve istina, al… treba biti zahvalan, ipak, i za to malo sto se ima. Moja perspektiva je drugacija, sigurno, no opet… nezadovoljstvo je tu sve dok se ne (pod)setim da ima onih koji ni to ‘malo’ nemaju, nazalost.
    Realan optimizam mora da prevlada, koje god dobi da je covek.🙂
    Srdacan pozdrav!

  4. Kod mene na poslu prije pola godine prvi put čovjek počeo da radi u struci, sa 42 godine. Pa ako ćemo pravo, i ja sam zakasnila, 9 godina, ali evo sad ide. Strpljiv jesi, ali što je previše , previše je…žao mi je zbog tvoje mladosti koja prođe čekajući posao, no ipak, napisao si dosta toga kvalitetnog, pa je to ublažilo ovu nesreću i nepravdu…

  5. Овакви текстови ме само додатно подсете да се не крећемо (а покрет је природна одлика живота) Дакле стојимоу месту! Ни трага од еволуције овог јадног друштва!
    Још једна од реченица која почиње да жуља је: “Ћути, има и горе.“
    Рећићу овај пут: “Има и боље и бољем тежим“
    Како другачије бити задовољан и помоћи себи и онима којима заиста јесте горе?

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s