KONCERT ZA KRAJ DJETINJSTVA

Početkom 1992. iz Broda me ispratila rečenica: Vratićeš se za par dana, samo dok se stvari primire.

Premda neuvjerljivo izgovorena, možda bih joj i povjerovao da uz nju nije išao i bagaž za odvraćanje pažnje – AMIGA 500, portabl TV i sobna električna TV-antena. Ovako, osjećao sam da s tom rečenicom zaista nešto nije u redu. Dabome, nisam znao da zapravo ništa nije bilo u redu.

Kao što nisam znao da su tada u Doboju lijeno curile posljednje nedjelje mog djetinstva. Istovremeno, neka druga djetinjstva oko mene prikupljala su uspomene i materijal za anegdote koje će se kasnije sa sjetom prepričavati. I ma koliko da se upinjem, ne mogu se pohvaliti kako se sjećam mnogo detalja iz tog vremena. Ali sjećam se jednog dana, tačnije, nekoliko sati tokom kojih je moje djetinjstvo uletjelo u unakrsnu paljbu pitanja i saznanja. Ispostaviće se da se od tih hitaca nikad nije oporavilo. Ubrzo je utihnulo ispod prvih bubuljica i nakazno smiješnih svilenkastih brkova.

Elem, taj 20. april proveo sam drugačije nego prethodne. Budući da je na taj datum 1945. oslobođen Bosanski Brod, uvijek sam učestvovao u nekakvim priredbama, prigodnim recitalima, takmičenjima Titovim stazama revolucije… (Uzgred, ne sjećam se da li se revolucija pisala malim ili velikim slovom; čini mi se da ni oni koji su takmičenja organizovali nisu u jednom trenutku bili sigurni, pa su sve pisali velikim slovima. Mudrijaši!) Bio je to usud svakog malog sekcijaša, a ja sam bio upravo to, jer literarna, muzička, šahovska, sportska, likovna sekcija nisu mogle proći bez mene. A opet, bolje sekcijaš nego sektaš.

Kako bilo, dan je proticao monotono, izuzmu li se povremene bombastične (dez)informacije o stanju na ratištima u Hrvatskoj i napetostima širom Bosne. Djed je osluškivao glasove saboraca iz onog rata još uvijek ne vjerujući u ono što se dešavalo. A baka, valjda kao svaka baka, kao u kakvoj vrtešci, kretala se rutom špajz-kuhinja-stolica-kauč-špajz-kuhinja. Kako u školu nisam išao, većinu vremena provodio sam pred ekranom upravljajući fregatom i ratnim galijama u igrici Sid Meier’s Pirates! Toliko, da i danas mogu žmireći da nacrtam detaljnu kartu karipskih arhipelaga. Djed me je jednom pitao da mu objasnim šta se radi u toj igrici, nakon čega je prokomentarisao: Znači, plačkaš, kao što se sad ovdje plačka. U gotovo punih trinaest godina nisam čuo da djed riječ pljačkati izgovara plačkati. Valjda zato što nije bilo potrebe da se to pominje…

Od ove zaraze liječio sam se knjigama i pokatkad televizijskim programom. Tog dana htjelo se da umjesto čitanja Kingove „Izmaglice“ upalim TV, a tamo, na hrvatskom kanalu, upravo je počinjao Freddie Mercury Tribute Concert. Premda nisam bio naročito veliki fan Quinn-a, bio sam prilično lud za Zeppelin-ima, pa kad su najavili Roberta Planta kao jednog od izvođača, nije bilo šanse da me iko odvoji od TV-a. A nije da nisu pokušali…

Baka, pošto je čula komentatora (sic!) koji je pričao o glazbi, tjednu, mjesecu studenom kada je preminuo Freddie, uđe u sobu i hitro isključi ton. Kad sam se razrogačio na nju, samo je šapatom rekla: Jesi li normalan? Hoćeš li da čuju da se u našoj kući gleda hrvatski kanal?

Krajičkom oka vidjeh da na scenu izlazi Hetfield, pa pojačah zvuk. Baka ode, a ja sam ostao sam sa muzikom. Ali ne zadugo, jer dok su najavljivali Plantov nastup, baka je ponovo furiozno uletjela u sobu, otela mi daljinski iz ruke, ugasila TV da bi potom nestala u hodniku. Uspio sam upaliti uređaj old school way i pojačati taman kad je Plant neslavno promašio tajming i ulazak u Innuendo. Ipak, Plant ne bi bio Plant da nije popravio dojam sa Led Zeppelin klasikom Thank you… Onda je na red opet došao spiker, pa baka i čupanje kablova iz utičnice, da bih konačno u miru (hm… u zaključanoj sobi i uprkos povremenom bakinom negodovanju sa druge strane vrata) odslušao ostatak koncerta. Bili su to sati velikih otkrovenja, prije svega George Michael, ali i duet Bowie-a i Annie Lennox, Lisa Stainsfield, Seal… Majku mu, čak i Elthon John je zvučao dobro!

U krevet sam otišao uzbuđen, pod adrenalinom koji je neprestano vrtio film svega što sam čuo i vidio. Najprije, otkud taj užasan, paranoični strah koji je obuzeo baku? Strah da neće moći da me zaštiti ako neko čuje hrvatski govor iz našeg stana. Strah da će nas cinkariti ko zna kome. Strah da će neko zalupati na vrata… Naknadno sam shvatio taj strah, a to je ona vrsta straha koji djeca ne poznaju. Ili barem za njega ne bi trebalo da znaju. To znači da sam već tad prelazio prag kojim se napušta djetinjstvo. Pored toga, nikako nisam mogao da se othrvam oduševljenju koje je u meni probudio George Michael izvedbom Somebody to Love. Shvativši da ponekad obrada može da bude jednako dobra kao original (ako ne i bolja), prihvatio sam do tada nezamislivu mogućnost da su varijacije na temu normalna pojava i da su stvarni originali zapravo endemični i nerijetko rezervisani za neko davno prošlo vrijeme. Koncert mi je pokazao da stvari nisu uvijek onakve kakvima se čine. Niti je George Michael obična bejbifejs polovina inače pregrotesknog Wham-a, niti je Annie Lennox samo prepoznatljivo lice iz spotova Eurythmics-a, niti je Elthon John bezveznjak sa čudnim smislom za odijevanje kako se na prvi pogled čini. Niti je Robert Plant nepogrešiv i savršen. I heroji umiju da razočaraju, iznevjere (osim Bowie-a kad pjeva Heroes!). Zbog ovog koncerta sam prvi put jasno prihvatio činjenicu da život postoji i tamo negdje, a ne samo u komšiluku koji sam napustio. Bez obzira na horor koji smo već živjeli i koji ćemo proživljavati narednih godina, tog dana i večeri osjećao sam kako sam dio svijeta, dio te raspjevane mase. Ovaj koncert me oslobodio gomile predrasuda, što je svakako korak van dvorišta djetinjstva. I dok je u djetinjstvu sve crno i bijelo, ispred mene se te večeri rasprostrla velika paleta nijansi onoga između, što je značilo i definitivni izlazak iz jednog doba i ulazak u drugo. A ako djetinjstvo već mora da se upokoji, ne postoji bolji način nego da se ta smrt proslavi uz muziku.

 * Objavljeno u časopisu Talas broj 10, jul 2020.

PREDSTAVLJANJE KNJIGE „UPOZNAJTE GAGARINA, NAJŠAŠAVIJEG PSA U SVEMIRU“ U „ZDRAVO DA STE“

U petak 14. avgusta 2020. u Omladinskom centru „Zdravo da ste“ predstavljena je knjiga „Upoznajte Gagarina, najšašavijeg psa u svemiru“. Osim o knjizi, razgovaralo se i o stvaralačkom procesu, idejama  inspiraciji, bibliotekama, značaju čitanja…

PRILOG PROUČAVANJU BIBLIOTEKA I BIBLIOTEKARSTVA U BRODU DO 1941. GODINE

Uvodna razmatranja

            Brod je naselje koje nema veoma dugu istoriju. Dugo se smatralo da je naselje prvi put pomenuto u pisanom dokumentu kao Turski Brod 1691. godine, ali na karti Đakoma Kantelija iz 1689. naselje je ucrtano samo kao Brod i to kao presidio, odnosno, kao upravno središte[1]. Saobraćajno-geografski i geostrateški položaj Broda u prošlosti su bili najznačajniji faktori njegovog razvoja. Locirano na granici carstava kroz 18. i veći dio 19. vijeka, ovo naselje i njegovo neposredno okruženje bilo je izrazito tranzitno područje, naročito pogodno za razvoj trgovine. Trgovina, uz određene uslužne djelatnosti i zanatstvo, doživjela je ekspanziju nakon otvaranja kolskog puta za Sarajevo (1864-1865), te izgradnjom željezničke pruge nakon 1878[2]. U ovakvom ambijentu razvijale su se zajednice pravoslavaca, katolika, muhamedanaca, Jevreja, a kasnije i pripadnika drugih konfesija i naroda. Stvaranje sloja bogatijih trgovaca, znatan uticaj evropskih ideja i dostignuća u smislu emancipacije i urbanizacije, te blizina Slavonskog Broda kao većeg kulturnog centra iz koga i preko koga je bilo moguće dobijati štampana izdanja onoga vremena, djelovali su afirmativno na razvoj svijesti o potrebi otvaranja škola, opismenjavanja i, na koncu, organizovanja rada prvih biblioteka.

Međutim, kao što je zahvaljujući geografskom, saobraćajnom i geostrateškom položaju Brod doživljavao procvat („Vrata Bosne“), tako je iz istog razloga više puta bio na meti raznih vojski i razaranja – od pohoda Eugena Savojskog 1697. godine, preko ulaska okupacionih trupa u BiH 1878. do ratnih operacija 1992. U ovim pustošenjima stradavale su i brodske biblioteke. Uništavani su fond, knjige inventara, katalozi, arhivska građa, pa je rekonstrukcija razvoja biblioteka i bibliotekarstva u Brodu znatno otežana. Koliko je nama poznato, danas u biblioteci „Branko Ćopić“ u Brodu ne postoje knjige sa pečatima ili signaturama starih brodskih biblioteka ili čitaonica koje datiraju iz perioda prije 1941., a jedini rad koji se konkretno bavi ovom tematikom objavio je Ranko Stjepanović[3]. Nažalost, taj tekst štampan je bez adekvatne naučne metodologije i navođenja izvora, što je istraživanje dosta otežalo.

Pismenost, školstvo i biblioteke do 1878. godine 

            Knjiga Ivana Franje Jukića (Slavoljuba Bošnjaka) Zemljopis i poviestnica Bosne iz 1851. godine donosi vrijedne podatke o Brodu: „Varošica na Savi prema Brodu slavonskom; ima kućah turskih 40 džamiu 1; kerstjanskih i ristjanskih do 20 kućah; ovdie je znatna skela na Savi“[4]. U knjizi Opis Bosne i Hercegovine objavljenoj 1879. autor Toma Kovačević navodi gotovo identične podatke – da je Brod „varošica na Savi prema Brodu slavonskom sa 40 muhamedanskih kuća i 20 kuća pravoslavnih i katoličkih Srba“ i dodaje „ovde je znatna skela na Savi“[5]. Iz napomena priređivača i predgovora autora saznajemo da je rukopis knjige bio spreman za štampu još 1865. a da podaci u njoj datiraju otprilike iz perioda 1856-1858.[6]. Ne zna se da li je i u kojoj mjeri Kovačević koristio Jukićevu knjigu koja je štampana ranije, ali podaci koji oba autora donose, premda veoma šturi i sažeti, govore nam dosta o Brodu toga vremena, naročito o hrišćanskom stanovništvu koje ga je naseljavalo. Skela na Savi omogućavala je trgovinu i razmjenu dobara, između ostalog i dobavljanje knjiga. Poznato je da je zabavnik Danica koji je bio štampan u Beču u periodu 1826-1832 imao pretplatnike i u Slavonskom i u Bosanskom Brodu[7]. Pomenuti Ivan Franjo Jukić bavio se, prema riječima Ilije Kecmanovića, dobavljanjem i rasturanjem Mažuranićevih, Dositejevih, Gundulićevih i Njegoševih djela. Kecmanović ističe da se „dela Vuka Karadžića, naročito zbirke pesama, čitaju (se) tih godina, i prodaju, u Zvorniku, Zenici, Grahovu, Mostaru, Bos. Brodu, Trebinju i manastirima Žitomisliću i Dužima i franjevačkom u Sutjesci“[8].

Jedan od dopisa iz Broda objavljenih u Svetovidu 1856. (fragment)

Takođe, u prilog pismenosti Brođana toga vremena svjedoči i niz članaka koje je nepoznati autor iz Bosanskog Broda objavio u bečkom Svetovidu tokom septembra i oktobra 1856. U jednom od ovih članaka posebno se obrađuje problematika pismenosti i neophodnost podizanja škola, a autor pokušava da odgovori na brojna pitanja – otkud nam školske zgrade, otkud učitelji, kako će raštrkana sela slati djecu u školu, odakle nam knjige, papir, tinta[9]. Sve ovo govori da je srpski živalj, premda malobrojan, bio izuzetno zainteresovan za knjige, opismenjavanje i otvaranje škola. Nedugo potom, već 1865. godine, pominje se prva škola u Brodu. Ona je vjerovatno otvorena godinu dana ranije, jer su istaknuti Brođani M. Radulović, K. P. Kostić, S. Ostoić, V. Jovanović i L. Jovanović u januaru 1865. godine pisali molbu knezu Mihailu da im za potrebe novosagrađene škole u Brodu pošalje knjige[10].

Dopis povodom otvaranja Osnovne škole iz 1865.

Treba napomenuti da se u to vrijeme otvaraju i druge škole u okolini Broda gdje je živjelo srpsko stanovništvo – u Vinskoj 1865. i u Liješću 1870[11]. Evidentno je da su za otvaranje škola i nabavku knjiga najzaslužniji bili trgovci i ljudi bliski crkvi. U tom periodu varoši i naselja iz unutrašnjosti Bosne često su tražili knjige iz Srbije, ili su se one nabavljale u knjižarama i posredstvom ljudi iz pograničnih mjesta kao što su Brod, Zvornik i Kostajnica[12]. Od izuzetne važnosti bila je institucija pretplate (prenumerata) pomoću koje su knjige štampane. Pored toga, knjige štampane na ovaj način predstavljaju neprocjenjiv izvor podataka o čitaocima, s obzirom da su se u njima navodila mjesta iz kojih su stigle pretplate na to konkretno izdanje. Jedna od takvih je i knjiga Bez oca i majke autora Pere Radulovića štampana u Novom Sadu 1881. u kojoj se navodi da su pretplatu za nju poslali iz „Broda (bosanskog)“[13]. Međutim, mnoge od ovih knjiga nerijetko su bile zabranjivane, pa čak i spaljivane[14]. Ipak, bez obzira na sve teškoće, put za školovanje i opismenjavanje, koji će na koncu dovesti i do potrebe formiranja biblioteka, bio je otvoren.

Važno je istaći da je muslimansko stanovništvo u Brodu u periodu prije 1878. godine imalo čitaonicu – kiraethanu. Premda se u ovoj čitaonici više razgovaralo i sastajalo a manje čitalo, podatak da je radila za vrijeme osmanske vlasti je vrijedan i upotpunjuje sliku o razvoju biblioteka na prostoru Broda, uspostavljajući kontinuitet koji traje od vremena turske vladavine do danas[15]. Treba pomenuti i prvu knjižaru u Brodu koju su otvorili braća Hadžiagići, inače trgovci i vlasnici najvećeg hana u gradu. S obzirom da su Hadžiagići održavali dobre veze sa đakovačkim biskupom Štrosmajerom i porodicom Brlić u Slavonskom Brodu, preko njih i njihove knjižare bilo je moguće nabavljati knjige iz monarhije[16].

Biblioteke u Brodu od 1878. do 1918. godine 

            Period Austrougarske okupacije donio je brojne promjene u privrednom, kulturnom i društvenom životu. Brod je u urbanističko-arhitektonskom smislu sve više poprimao izgled savremene varošice, otvorena je željeznička pruga do Sarajeva i izgrađena kolosalna željeznička stanica, otvaraju se fabrike (na primjer „Danica“ d.d. za hemijske proizvode, danas Rafinerija nafte), vidljiv je proces deagrarizacije i industrijalizacije, a stanovništvo je bilo u konstantnom porastu – 710 (1879), 1336 (1885), 1828 (1895), da bi popis iz 1921., prvi nakon okupacije, pokazao da je u Brodu živjelo 4110 stanovnika[17]. Ovakav ambijent doveo je do potrebe otvaranja novih škola, kulturnih i prosvjetnih društava, čitaonica i biblioteka. Naravno, imajući u vidu karakter vlasti, formiranje i funkcionisanje ovih ustanova nije prolazilo bez teškoća.

Stara osnovna škola u kojoj je bila i biblioteka

Prva narodna (državna) osnovna škola u Brodu za vrijeme okupacije otvorena je već 1880. godine[18]. Premda su srpske škole u Brodu i okolini paralelno nastavile sa radom, osnivanje ove državne škole je od izuzetnog značaja jer je pri ovoj školi osnovana i prva brodska biblioteka. Nakon što je 1889. izgrađena nova zgrada za školu, u njoj je bila smještena i biblioteka. Ova biblioteka se zajedno sa školom preselila u novo zdanje 1903. Međutim, prostor ove škole je 1915. poslužio za potrebe vojne bolnice, pri čemu je fond biblioteke otuđen i uništen, a škola devastirana[19].

Pored ove školske, u Brodu su postojale biblioteke i čitaonice koje su djelovale u okviru kulturnih, prosvjetnih i drugih društava. I o njima su ostali tek fragmentarni podaci, najviše zahvaljujući iscrpnom radu Đorđa Pejanovića koji je zabilježio da su biblioteke u Brodu u ovom periodu imali: Srpska čitaonica, Hrvatsko pjevačko društvo „Martić“, Hrvatska čitaonica, Klub islamske omladine, te Društvo željezničara i Vatrogasno dobrotvorno društvo[20]. Postoje, međutim, izvori koji ukazuju na mogućnost postojanja još jedne čitaonice krajem 19. i početkom 20. vijeka koja nije imala nacionalni predznak. U godišnjaku Bosanski glasnik/Bosnischer Bote za 1898. godinu navodi se da u Brodu djeluje „bosanskobrodska čitaonica“ (Bosnisch Broder „Citaonica“), a njen rad potvrđuje isti izvor iz 1904[21]. U Šematizmu svijeh oblasti u Bosni i Hercegovini iz 1909. navodi se da su u Brodu djelovali Srpska čitaonica, Hrvatska narodna čitaonica i Čitaonica[22]. Moguće je pretpostaviti da je ova čitaonica koja u nazivu nema nacionalnog predznaka zapravo ista ona koja se pominje 1898. Ipak, naročitu pažnju zavređuje Srpska čitaonica koja je osnovana 1906. ili 1907 godine. O postojanju Srpske čitaonice u Brodu doznajemo iz prvog broja Otadžbine[23]. S obzirom da ne postoji više detalja o radu ove čitaonice[24], navedeni podatak predstavljao bi tek djelić faktografije o istoriji biblioteka ovog područja ukoliko se ne bi stavio u konkretniji kontekst. Naime, Brod u to vrijeme nije bio većinski srpska varoš. Štaviše, prema popisu iz 1910. u gradu Brodu je živjelo 506 Srba, a brojniji od njih bili su i muslimani (672) i katolici (1936)[25]. Prema podacima za 1909. broj analfabeta na nivou BiH iznosio je 85,9 % od ukupnog stanovništva[26]. Broj nepismenih Srba 1910. godine u banjolučkom okrugu kojem je Brod pripadao iznosio je čak 92,85 %[27]. Bilo da se približan broj pismenih Srba u Brodu izračunava prema prvom ili drugom podatku, taj broj nije mogao da bude veći od 60-70 osoba. Osnivanje Srpske čitaonice u ovakvim uslovima govori o snažnoj potrebi za opismenjavanjem, obrazovanjem i emancipacijom relativno malobrojnog srpskog stanovništva u Brodu.

Važno je istaći da su za vrijeme okupacije preduzimane akcije za nabavku knjiga i časopisa (moguće i za potrebe Srpske čitaonice), o čemu postoje i pisani dokazi. U avgustu 1886. godine objavljena su imena pretplatnika za Bosansku vilu iz Broda i okoline – Đorđo R. Karapetrović, Đoko S. Kostić, Vuko Jovanović, Marko Jelić i Pero Sarić iz Broda, te Đorđo Okanović iz Sijekovca[28]. U prvom broju Bosanske vile iz 1898. godine pominje se Đoko S. Kostić kao sakupljač pretplate u Bosanskom Brodu[29]. Brođani su takođe nastavili praksu pretplate za određena izdanja, pa su kao prenumerati za knjigu Iz prošlosti bosanske navedeni Kosta i Nikifor Trifković, Kosta Žarić, Jovo Banović i Jovo V. Jovanović[30]. Prije Prvog svjetskog rata u gradu je postojala trafika i papirnica u kojoj su mogle da se kupe knjige. Vlasnik ove radnje bio je Dragutin Miletić, koji je, premda u Brodu nije bilo štamparije, bio izdavač nekolicine razglednica/dopisnica sa prizorima grada[31].

Nekadašnji izgled školske zgrade u kojoj se danas nalazi NB Branko Ćopić u Brodu

Biblioteke u Brodu od 1918. do 1941. godine

            Period između Prvog i Drugog svjetskog rata ponovo je donio niz promjena za Brod i okolinu. Ove promjene su se odnosile i na sastav stanovništva, ali i na političke, privredne i kulturne prilike. Grad je u funkcionalnom smislu imao veoma blisku saradnju sa Slavonskim Brodom, ali je administrativno pripadao srezu Derventa, odnosno, Vrbaskoj oblasti i kasnije Vrbaskoj banovini (do 1939.). Kulturni i društveni život ovoga vremena bio je izuzetno bogat i raznovrsan. Nosilac obrazovanja svakako su bile škole kojih je 1921. godine bilo pet u Brodu i okolini – po jedna u gradu, Koraću, Liješću, Novom Selu i Vinskoj[32]. Pored škola, obrazovanje se upotpunjavalo radom brojnih kulturnih i prosvjetnih društava i organizacija. U Brodu su djelovali pododbor Srpskog prosvjetnog i kulturnog društva Prosvjeta (sa stalnom Prosvjetinom knjižnicom), pododbor Hrvatskog kulturnog društva Napredak, pododbor Muslimanskog kulturnog i prosvjetnog društva Gajret, pododbor Kola srpskih sestara, društvo Ženski pokret, Narodna biblioteka i čitaonica, Hrvatska čitaonica, Pjevački zbor Hrvatske čitaonice i brojna druga, od kojih još vrijedi izdvojiti bioskop Zoru, te knjižaru i knjigoveznicu[33]. Razvojem školstva, održavanjem analfabetskih tečaja[34], osnovanjem knjižnica, čitaonica i brojnih kulturnih i prosvjetnih društava, stvorena je izraženija potražnja za nabavkom knjiga, papira i raznovrsnog kancelarijskog materijala. Godine 1923. papirnice i prodaju novina u Brodu su vršili Butorac Božo i Musić Mehmed[35], a godinu dana kasnije prodajom knjiga, školske literature, papira, školskog i kancelarijskog pribora bavile su se radnje Lučić Marije i Butorac Bože[36]. Treba napomenuti da se u ovom periodu osnivaju biblioteke i čitaonice u prigradskim naseljima i selima. U Turskim Kolibama je 1927. godine, recimo, osnovana Hrvatska seljačka čitaonica. U Sijekovcu su, što je svakako kuriozitet, početkom 1930-ih radile čak dvije narodne knjižnice i čitaonice[37]. Zanimljivo je da je 1930. godine u Brodu osnovan i Narodni univerzitet. Premda rad ovog univerziteta nije trajao dugo, vjeruje se da je i u okviru njega postojala biblioteka sa čitaonicom. Izvještaj sreskog školskog nadzornika Steve Predragovića iz septembra 1931. donosi više detalja o aktivnostima Narodnog univerziteta, ali i o značaju knjižnica i čitaonica za prosvjetni rad: „U pošljednje vreme je radio mnogo Narodni univerzitet u Bos. Brodu. Tamošnji učitelji idu po selima sa upraviteljem ispostave i drže predavanja. U tom radu učestvuju skoro svi učitelji/ce/ u Bos. Brodu. Pošto dosadašnji rad nije pokazao većih uspjeha i često su predavači zatekli na okupu samo po 5-10 težaka, slušaoca, to će se nastojati, da se predavanja prenesu na roditeljske sastanke u školama i da oživi rad u Narodnim knjižnicama i čitaonicama.“[38] Iz istog Izvještaja doznajemo da su Narodne knjižnice i čitaonice postojale u Brodu, te u okolnim selima Liješću, Koraću i Novom Selu. Ostalo je zabilježeno i da su pred izbijanje Drugog svjetskog rata u Brodu su postojale dvije Prosvjetine knjižnice[39]. Ovim bibliotekama i čitaonicama svakako treba dodati školske biblioteke, stručnu biblioteku Naftno-hemijske industrije „Hena“ koja je postojala još od 1892., kao i biblioteku sa čitaonicom u Radničkom domu, osnovanu 1919. godine[40].

Sa početkom Drugog svjetskog rata biblioteke i čitaonice na području Broda i okoline prestaju sa radom. Fond, knjige inventara i arhive su izgubljene kao i u toku Velikog rata.

Zaključak

            Uzimajući u obzir različite aspekte političkog, privrednog, prosvjetnog i kulturnog života Broda i okoline, ovim radom pokušali smo dati što cjelovitiju sliku uslova i okolnosti u kojima su nastajale, radile i nestajale biblioteke na ovom prostoru. Kontekstualizacijom (etno)demografskih kretanja, broja nepismenih, uticaja trgovačkog sloja i crkve na otvaranje škola i slično, obogaćeni su inače veoma skromni faktografski podaci koji tek posredno i fragmentarno govore o bibliotekama u Brodu i okolini. Razvoj biblioteka prikazan je kroz nekoliko epoha od kojih je svaka imala određene specifičnosti. Zajedničko za čitav posmatrani period od gotovo sto godina jeste izražena potreba za opismenjavanjem i formiranjem čitaonica i knjižnica. U tom smislu, važno je istaći da su biblioteke i čitaonice u Brodu postojale u nekom obliku kontinuirano od vremena otomanske vlasti do izbijanja Drugog svjetskog rata.

Narodna biblioteka „Branko Ćopić“ u Brodu (iz lične arhive, 2006.)       

[1] Берислав Благојевић, „Значај дигитализације библиотечке грађе за кориснике-истраживаче: примјер града Брода“, Библиотекарство Српске бр. 7 (2018): 73-85.

[2] Opširnije vidjeti: Берислав Благојевић, „Двојни градови у БиХ након дезинтеграције Југославије – развојни проблеми Брода“, Зборник радова Географског факултета Универзитета у Београду бр. 64 (2016): 91-129. и Берислав Благојевић, „Развој насеља у општини Српски Брод“, Значења бр. 50 (2004): 441-448. 

[3] Ранко Стјепановић, „Књига вијековима у традицији Брођана“, Значења бр. 51 (2005): 249-253.

[4] Slavoljub Bošnjak, Zemljopis i poviestnica Bosne (Zagreb: Berzotiskom narodne tiskarnice dra. Ljudevita Gaja, 1851), 40.

[5] Тома Ковачевић, Опис Босне и Херцеговине – друго прегледано и допуњено издање (Београд: Штампарија Н. Стефановића и Друга, 1879), 56.

[6] Ovaj zaključak izvodimo iz podatka koji je T. Kovačević iznio u predgovoru, a koji se odnosi na istraživanja koja je obavio Ami Bue „pre dvadeset godina“. S obzirom da je Ami Bue putovao kroz Bosnu i Balkan tri puta u periodu od 1836. do 1838. godine, tako su i podaci koje iznosi Kovačević u svome djelu zapravo iz perioda 1856-1858. Opširnije: Midhat Šamić, Francuski putnici u Bosni i Hercegovini u XIX stoljeću (1836-1878) i njihovi utisci o njoj (Sarajevo: Veselin Masleša, 1981).

[7] Lamija Hadžiosmanović, Biblioteke u Bosni i Hercegovini za vrijeme Austrougarske vladavine (Sarajevo: Veselin Masleša, 1980), 15.

[8] Ilija Kecmanović, „Istorija knjige u Bosni i Hercegovini“, Bibliotekarstvo – časopis Društva bibliotekara Bosne i Hercegovine, God. 6, br. 1 (1960): 13.

[9] Световид – централни дневник за политику, бр. 74, 20. септембар 1856.

[10] Душан К. Петровић, „Прилози за историју неких основних школа у Босни и Херцеговини“, Православље – орган савеза епархијских удружења срп. прав. цркве, год II, бр. 6-7 (јуни-јули 1937): 474-478.

Porodica Kostić je do prvih decenija 20. vijeka bila poznata porodica trgovaca i industrijalaca. Kosta Kostić se pominje kao trgovački posrednik 1862. Opširnije: Vasilj Popović, Trgovina Budimlićâ u prvoj polovini XIX stoleća (Zagreb: posebni otisak iz „Narodne Starine“, 1927). Kostićevi potomci, kao i Vuko Jovanović, potpisnik molbe knezu Mihailu, navode se kao davaoci dobrovoljnih priloga za unutrašnje uređenje nove pravoslavne crkve u Brodu 1895. Vuko Jovanović je tada obavljao dužnost predsjednika Srpske pravoslavne crkvene školske opštine u Bos. Brodu. Vidjeti: Bosanska vila, br. 23 i 24, Sarajevo, 30. decembar 1895. str. 368. Godine 1901. Pero Kostić, trgovac, bio je predsjednik crkvene opštine u Brodu. Vidjeti: Први шематизам православне српске митрополије Бањалучко-бихаћке за годину 1901. (издање и штампа књижаре С. Угреновића: Бањалука, 1903): 128-129. Pero Kostić je pred izbijanje Prvog svjetskog rata bio istaknuti trgovac i član opštinskog vijeća Bosanskog Broda. Vidjeti: Босански гласник (Сарајево: 1913): 380-381.

[11] Теодор Трифуновић, Винска (Арт принт: Бања Лука, 2018): 71-72.

[12] Митар Папић, Историја српских школа у Босни и Херцеговини (Веселин Маслеша: Сарајево, 1978): 73.

[13] Стојан Новаковић, Српска књига, њени продавци и читаоци у XIX веку (Народна библиотека Србије и Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“: Београд, 1982): 118.

[14] Opširnije o tome govore brojni izvori, među kojima i dopisi iz Bosne koji su objavljivani u novosadskoj „Zastavi“. Vidjeti „Zastava“ o Bosni i Hercegovini, prva knjiga (Svjetlost: Sarajevo, 1953): 20-24.

[15] Ђорђе Пејановић, Историја библиотека у Босни и Херцеговини (Веселин Маслеша: Сарајево, 1960): 24-25.

[16] Đuro Basler, Grad pored rijeke (Alkion: Bosanski Brod, 1990): 48.

[17] Берислав Благојевић, „Двојни градови у БиХ након дезинтеграције Југославије – развојни проблеми Брода“, Зборник радова Географског факултета Универзитета у Београду бр. 64 (2016): 95-97.

[18] Mitar Papić, Školstvo u Bosni i Hercegovini za vrijeme Austrougarske okupacije (1878-1918) (Veselin Masleša: Sarajevo, 1972): 43-45.

[19] Đuro Basler, Grad pored rijeke (Alkion: Bosanski Brod, 1990): 84-85.

[20] Ђорђе Пејановић, Историја библиотека у Босни и Херцеговини (Веселин Маслеша: Сарајево, 1960): 36-56 и Ђорђе Пејановић, Културно-просветна хумана и социјална друштва у Босни и Херцеговини за време аустријске владавине (Босанска пошта: Сарајево, 1930).

[21] Bosnischer Bote (Wien: 1898): 121; Босански гласник – Bosnischer Bote (Wien: 1904): 220.

[22] Šematizam sviju oblasti u Bosni i Hercegovini (Odgovara stanju od 15. oktobra 1909.), Sarajevo, 1909: 106.

[23] Отаџбина, бр. 1, Бања Лука, 15. јуна 1907. стр. 1-2.

[24] Podaci o radu Srpske čitaonice u Brodu će sasvim sigurno ostati nepoznanica, imamo li u vidu da je od njenog osnivanja prošlo više od jednog vijeka. Međutim, tih podataka nije bilo ni u godinama neposredno nakon otvaranja čitaonice. Na primjer, u „Spomenici o proslavi desetogodišnjice Prosvjete“ koja je štampana 1912. nalazi se samo podatak o godini osnivanja, dok su nam podaci o broju članova i knjiga, te o eventualnoj imovini i vrijednosti knjiškog fonda ostali nepoznati. Vidjeti: Споменица о прослави десетогодишњице Просвјете“, преглед просвјетног и културног рада Срба Босне и Херцеговине од 1902 до 1912. (Штампарија „Народ“, издање Просвјете: Сарајево, 1912): 107.

[25] Pored zvaničnog popisa, relevantni su i podaci koje donose Šematizmi Srpske pravoslavne crkve. Prema Šematizmu iz 1911. u gradu Brodu živjelo je manje srpskog življa nego što je objavljeno u popisu godinu dana ranije – ukupno 442 stanovnika. Naredni Šematizam za 1923. godinu pokazuje da je broj Srba u Brodu porastao na 601. Vidjeti: Шематизам Православне Српске Митрополије Бањолучко и Бихаћке за годину 1911. (Штампарија С. Угреновић и синови: Бања Лука, 1912): 128-129 и Шематизам Српско-православне Епархије Бањалучке и Бихаћке за годину 1923. – према стању 31. децембра 1923. (Штампарија С. Угреновић и синови: Бања Лука, 1925): 43.

[26] Подаци за проучавање просвјетног рада у Босни и Херцеговини – Реферат за „Просвјетину“ анкету (Српска Дионичарска Штампарија: Сарајево, 1911): 45.

[27] Војислав Богићевић, Писменост у Босни и Херцеговини (Веселин Маслеша: Сарајево, 1975): 298.

[28] Босанска вила, година 1, бр. 15, Сарајево, 1. август 1886. стр. 240.

[29] Босанска вила, година 13, бр. 1, Сарајево, 1. јануар 1898. стр. 16.

[30] Младеновић-Зелињац, Паскал, Из прошлости босанске: историја Босне и Херцеговине до пада краљевства 1463., (Издање и штампа Српске Дион. Штампарије: Сарајево, 1907): 183. Zanimljivo je da su se Trifkovići, Banović i Žarić pretplatili na po jedno izdanje, dok je Jovanović bio pretplatnik za čak pet knjiga. Otuda i mogućnost da je neke od tih primjeraka Jovo V. Jovanović namijenio Srpskoj čitaonici, ili možda nekoj drugoj čitaonici ili školi.

[31] Босански гласник – Bosnischer Bote (Wien: 1912): 373.

[32] Школство у Босанској Крајини (Бихаћка и Врбаска област) 1918-1929, зборник докумената, приредили Гојко Маловић, Горан Р. Ђуран и Љубица Ећимовић (Архив Републике Српске и Удружење архивских радника Републике Српске: Бања Лука, 2018.): 84-85.

[33] Верица М. Стошић, „Правила друштва Женски покрет Босански Брод“, Гласник Удружења архивских радника Републике Српске, бр. 2 (2010): 461-474 и

Двадесет и пет година рада Просвјете 1902-1927, (Штампарија Просвјета: Сарајево, 1927.): 94.

[34] Analfabetske tečajeve često su održavala kulturna društva. U jednom dopisu velikom županu Vrbaske oblasti koji je 1928. uputilo društvo Ženski pokret iz Broda, ističe se da ovo društvo drži tečaj ženskog ručnog rada za 35 siromašnih učenica, ali pošto je 20 od njih nepismeno, odlučeno je da učiteljica Ivanka Ivanović za njih besplatno drži analfabetski tečaj. Школство у Босанској Крајини (Бихаћка и Врбаска област) 1918-1929, зборник докумената, приредили Гојко Маловић, Горан Р. Ђуран и Љубица Ећимовић (Архив Републике Српске и Удружење архивских радника Републике Српске: Бања Лука, 2018.): 397.

[35] Jaroslav Merhaut, Adresar knjižara, nakladnika, papirnica, novinstva i tiskara u Jugoslaviji, (Nakladna Hrv. knjižara Jaroslava Merhauta: Zagreb, 1923): 15.

[36] Алманах Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, свезак 2. дио IV и V, (Хрватски штампарски завод: Загреб, 1924): 374-v.

[37] Ljubinka Bašović, Biblioteke i bibliotekarstvo u Bosni i Hercegovini 1918-1945, (Veselin Masleša: Sarajevo, 1986.): 103-105. и

Ранко Стјепановић, „Књига вијековима у традицији Брођана“, Значења бр. 51 (2005): 250-252.

[38] Школство у Врбаској бановини 1929-1941, зборник докумената, приредио Горан Р. Ђуран, (Архив Републике Српске и Удружење архивских радника Републике Српске: Бања Лука, 2019.): 489.

[39] Đorđe Pejanović, „Prosvjetine knjižnice“, Bilten Društva bibliotekara i Narodne biblioteke NR BiH, god. 3, br. 9-10 (1957): 3.

[40] Ljubinka Bašović, Biblioteke i bibliotekarstvo u Bosni i Hercegovini 1918-1945, (Veselin Masleša: Sarajevo, 1986.): 376. и

Slavica Hrečkovski, Hronologija radničkog i narodnooslobodilačkog pokreta u Bosanskom Brodu i okolini 1894-1945, (Slavonski Brod: 1969): 22.

Literatura:

1. Алманах Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, свезак 2. дио IV и V. Загреб: Хрватски штампарски завод, 1924.
2. Basler, Đuro. Grad pored rijeke. Bosanski Brod: Alkion, 1990.
3. Bašović, Ljubinka. Biblioteke i bibliotekarstvo u Bosni i Hercegovini 1918-1945. Sarajevo: Veselin Masleša, 1986.
4. Благојевић, Берислав. „Значај дигитализације библиотечке грађе за кориснике-истраживаче: примјер града Брода“, Библиотекарство Српске бр. 7 (2018): 73-85.
5. Благојевић, Берислав. „Двојни градови у БиХ након дезинтеграције Југославије – развојни проблеми Брода“, Зборник радова Географског факултета Универзитета у Београду бр. 64 (2016): 91-129.
6. Благојевић, Берислав. „Развој насеља у општини Српски Брод“, Значења бр. 50 (2004): 441-448.
7. Богићевић, Војислав. Писменост у Босни и Херцеговини. Сарајево: Веселин Маслеша, 1975.
8. Босанска вила, година 1, бр. 15, Сарајево, 1. август 1886.
9. Босанска вила, бр. 23 и 24, Сарајево, 30. децембар
10. Босанска вила, год. 13, бр. 1, Сарајево, 01. јануар 1898.
11. Bosnischer Bote. Wien: 1898.
12. Босански гласник. Wien: 1904.
13. Босански гласник. Сарајево: 1912.
14. Босански гласник. Сарајево: 1913.
15. Bošnjak, Slavoljub. Zemljopis i poviestnica Bosne. Zagreb: Berzotiskom narodne tiskarnice dra. Ljudevita Gaja, 1851.
16. Двадесет и пет година рада Просвјете 1902-1927, Сарајево: Штампарија Просвјета, 1927.
17. „Zastava“ o Bosni i Hercegovini, prva knjiga. Sarajevo: Svjetlost, 1953.
18. Kecmanović, Ilija. „Istorija knjige u Bosni i Hercegovini“, Bibliotekarstvo – časopis Društva bibliotekara Bosne i Hercegovine, God. 6, br. 1 (1960): 12-16.
19. Ковачевић, Тома. Опис Босне и Херцеговине – друго прегледано и допуњено издање. Београд: Штампарија Н. Стефановића и Друга, 1879.
20. Merhaut, Jaroslav. Adresar knjižara, nakladnika, papirnica, novinstva i tiskara u Jugoslaviji. Zagreb: Nakladna Hrv. knjižara Jaroslava Merhauta, 1923.
21. Младеновић-Зелињац, Паскал. Из прошлости босанске: историја Босне и Херцеговине до пада краљевства 1463. Сарајево: Издање и штампа Српске Дион. Штампарије, 1907.
22. Новаковић, Стојан. Српска књига, њени продавци и читаоци у XIX веку (фототипско издање оригинала из 1900. године). Београд: Народна библиотека Србије и Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“, 1982.
23. Отаџбина, бр. 1, Бања Лука, 15. јуна 1907.
24. Papić, Mitar. Školstvo u Bosni i Hercegovini za vrijeme Austrougarske okupacije (1878-1918). Sarajevo: Veselin Masleša, 1972.
25. Папић, Митар. Историја српских школа у Босни и Херцеговини. Сарајево: Веселин Маслеша, 1978.
26. Пејановић, Ђорђе. Културно-просветна хумана и социјална друштва у Босни и Херцеговини за време аустријске владавине. Сарајево: Босанска пошта, 1930.
27. Pejanović, Đorđe. „Prosvjetine knjižnice“, Bilten Društva bibliotekara i Narodne biblioteke NR BiH, god. 3, br. 9-10 (1957): 1-7.
28. Пејановић, Ђорђе. Историја библиотека у Босни и Херцеговини. Сарајево: Веселин Маслеша, 1960.
29. Петровић, Душан К. „Прилози за историју неких основних школа у Босни и Херцеговини“, Православље – орган савеза епархијских удружења срп. прав. цркве, год II, бр. 6-7 (јуни-јули 1937): 474-478.
30. Подаци за проучавање просвјетног рада у Босни и Херцеговини – Реферат за „Просвјетину“ анкету. Сарајево: Српска Дионичарска Штампарија, 1911.
31. Popović, Vasilj. Trgovina Budimlićâ u prvoj polovini XIX stoleća. Zagreb: posebni otisak iz „Narodne Starine“, 1927.
32. Први шематизам православне српске митрополије Бањалучко-бихаћке за годину 1901. Бањалука: Издање и штампа књижаре С. Угреновића, 1903.
33. Световид – централни дневник за политику, бр. 74, 20. септембар 1856.
34. Споменица о прослави десетогодишњице Просвјете“, преглед просвјетног и културног рада Срба Босне и Херцеговине од 1902 до 1912. Сарајево: издање Просвјете, Штампарија „Народ“, 1912.
35. Стјепановић, Ранко. „Књига вијековима у традицији Брођана“, Значења бр. 51 (2005): 249-253.
36. Стошић, Верица М. „Правила друштва Женски покрет Босански Брод“, Гласник Удружења архивских радника Републике Српске, бр. 2 (2010): 461-474.
37. Трифуновић, Теодор. Винска (Бања Лука: Арт принт, 2018.)
38. Hadžiosmanović, Lamija. Biblioteke u Bosni i Hercegovini za vrijeme Austrougarske vladavine. Sarajevo: Veselin Masleša, 1980.
39. Hrečkovski, Slavica. Hronologija radničkog i narodnooslobodilačkog pokreta u Bosanskom Brodu i okolini 1894-1945. Slavonski Brod: 1969.
40. Šamić, Midhat. Francuski putnici u Bosni i Hercegovini u XIX stoljeću (1836-1878) i njihovi utisci o njoj. Sarajevo: Veselin Masleša, 1981.
41. Šematizam sviju oblasti u Bosni i Hercegovini (Odgovara stanju d 15. oktobra 1909.), Sarajevo, 1909.
42. Шематизам Православне Српске Митрополије Бањолучко и Бихаћке за годину 1911.: Бања Лука: Штампарија С. Угреновић и синови, 1912.
43. Шематизам Српско-православне Епархије Бањалучке и Бихаћке за годину 1923. – према стању 31. децембра 1923. Бања Лука: Штампарија С. Угреновић и синови 1925.
44. Школство у Босанској Крајини (Бихаћка и Врбаска област) 1918-1929, зборник докумената, приредили Гојко Маловић, Горан Р. Ђуран и Љубица Ећимовић, Бања Лука: Архив Републике Српске и Удружење архивских радника Републике Српске, 2018.
45. Школство у Врбаској бановини 1929-1941, зборник докумената, приредио Горан Р. Ђуран, Бања Лука: Архив Републике Српске и Удружење архивских радника Републике Српске, 2019.

• Dopunjena i proširena verzija rada objavljenog u Godišnjaku Članova Društva Matice srpske u Republici Srpskoj.

FIKSNI TELEFON

Tata, ne budi tvrdoglav, niko više ne koristi fiksni telefon. Zaista je suludo da plaćaš pretplatu i skupe impulse, reče čovjek. Slušaj sine, mimo volje sam pristao da mi nabaviš mobilni telefon, ali ovog starog se ne odričem, pomalo umornim glasom uzvrati starac. Ali, to jednostavno nema smisla sada kad postoje razne pogodnosti, paketi, video-pozivi, čovjek je nastavljao sa upornim ubjeđivanjem. Ne zanima me, dreknu starac. Ne dam fiksni telefon i tačka! Tata, ponašaš se kao dijete… Eto, sad znaš kako je to. Tišina, sekund, možda i dva. Potom duboki uzdah, kao kad neko uvlači dim cigarete. Stari, to je bilo baš nisko. Onda još tren tišine. Prekid poziva.
Čuli su se redovno, svaki dan. Sin zove oca u drugi grad, provjerava da li je dobro, treba li mu nešto, razgovaraju o vremenu. Ali barem jednom sedmično dođe do rasprave o fiksnom telefonu, a tada na površinu isplivavaju najčudniji odrazi generacijskog jaza, varniče iskre međunaraštajskog nerazumijevanja. U jednom od tih razgovora starac je uporno tvrdio da te moderne tehnologije nisu sigurne, da je sve to tamo negdje, nevidljivo i neuhvatljivo (za razliku od kabela koji se gubi u zidu) i da će kad-tad taj imaginarijum zaista nestati tamo negdje i da će svi onda kukati za starim zvrndavcima. Naravno, sin ga je ismijao, nazvao ga teoretičarem zavjere, matorcem koji živi u prošlosti, čak i glupanom koji i dalje plaća za nešto što takoreći ne koristi, nešto čemu je mjesto u muzeju.
A onda, jednog četvrtka, starčev mobilni nije zazvonio. Pomislio je da sin ima previše posla. Jurcanje, karijera, premor i sve što ide s tim. Kada se telefon nije oglasio ni u petak ujutro, uzeo je mobilni telefon s namjerom da ga pozove, međutim, malena naprava nije davala znake života. Stavio ga je na punjač misleći da je baterija prazna i otišao do kioska. Svi naslovi u novinama bili su zlokobno identični: Pad interneta! Svijet bez mobilne telefonije! Haos na berzama! Kraj svijeta! Uzeo je prvi primjerak koji mu je došao pod ruku i krenuo natrag prema stanu. Gegajući se i izbjegavajući kante za otpatke i stubove rasvjete, starac je letimice prelazio preko teksta uočavajući tek dijelove rečenica: solarne oluje, sateliti van kontrole, svemirski otpad… Ma kao da je bitno šta je razlog, pomisli starac kad je već stajao pred ulaznim vratima. Bio sam u pravu! Ha-ha! Čuće oni mene! Bio sam u pravu!! Ušavši u stan, pohitao je do fiksnog telefona koji je ćutljivo skupljao prašinu na uzanoj komodi u predsoblju. Podigao je slušalicu. Tu-tuuu, tu-tuuu. Starac se djetinje vragolasto osmijehnu i ispruži kvrgavi kažiprst. Dugo je gledao naizmjenično u brojčanik i u sopstveni prst dok mu je u uhu odzvanjao monotoni zvuk. Konačno, shvativši da nema koga da pozove, polako je spustio slušalicu. Pogledao je u kabel koji zmijugajući iz aparata vodi do zida. Zatim ga je napipao palcem i onim kažiprstom koji je do maločas stajao u zamrznutom kadru iznad ispisanih brojeva. Prislonivši prste skroz do zida, povukao je žice i prije potpune tišine začulo se tiho, kratko i konačno – klik.

PLAČ NAD ŽIVOTINJOM

Vidio sam kučiće, buvaraste i vašljive, ostavljene da skapaju na rubu šume, trbuha okruglih kao da je sva tuga kugle zemaljske u njima. Plakao sam za tim životinjama. Vidio sam ježa zgaženog na seoskom putu nemarom bespotrebne žurbe. Plakao sam za tom životinjom. Vidio sam lovce kako sa sigurne udaljenosti tanetom istjeruju život iz srne, ostavljajući njeno nejako potomstvo u drhtaju strepnje i gotovo sigurne skore smrti. Plakao sam za svim tim životinjama. Vidio sam pticu kako bolno grakćući nadlijeće mjesto gdje je njeno tek rođeno žgoljavče nesrećno ispalo iz ukrošnjenog kreveca dok su radnici orezivali grane. Plakao sam za životinjama. Vidio sam konja rabljenog i šibanog do smrti, kako još upregnut i natovaren iznemoglo leži na prašnjavom drumu. Plakao sam za tom životinjom. Vidio sam ribe kako ukočene plutaju u vodi boje rđe, u vodi smrdljivoj, vodi neživoj. I plakao sam za tim životinjama. Vidio sam medvjeda na lancu, pauna u kavezu, otrovane pčele i za svim tim životinjama sam plakao. Vidio sam čovjeka dvadesetog, a za njim i čovjeka dvadeset i prvog vijeka. I za tim životinjama sam plakao. Možda i dublje, iskrenije, nemoćnije.