„BUMERANG“ U UŽEM IZBORU ZA NAGRADU „ZLATNI SUNCOKRET“

bumerang-koriceU užem izboru za književnu nagradu „Zlatni suncokret“, poznatiju pod popularnim nazivom „Vitalova“ nagrada, koju dodjeljuje kompanija „Vital“, našlo se šesnaest knjiga, među kojima su romani „Sestre i drugarice“ i „Bumerang“ banjalučkih književnika Ranka Risojevića i Berislava Blagojevića. „Roman ‘Sestre i drugarice’ prati odrastanje nekadašnje generacije tzv. napredne omladine, koja se nije mirila s postojećim stanjem. Bili su to skojevci. U ovom romanu to je još uže, skojevke. Djevojke iz Banjaluke, koje su odbijale da žive na tradicionalan način praveći se da ne vide oko sebe nepravdu, kako vremena, tako i vlastite porodice“, kazao je ranije za „Nezavisne“ Ranko Risojević, čiji su likovi prototipovi dvije poznate heroine, Rade Vranješević i Vahide Maglajlić. Inače, ovaj roman nagrađen je „Kočićevom knjigom“, a Ranko Risojević je već bio u užem izboru za nagradu „Zlatni suncokret“ 2011. godine, kada je objavljen roman „Gospodska ulica“. Roman „Bumerang“ Berislava Blagojevića donosi priču o „bumerang generaciji“, u kojoj bumerang predstavlja metaforu stalnog vraćanja na početak i kretanja od nule. Knjiga je socijalno angažovana i djelimično autobiografska. Prema riječima autora, ljubav je u romanu prikazana višeslojno kao ljubav između muškarca i žene, ljubav prema knjigama, bibliotekama i jednom prostoru, ljubav između prijatelja. Pored ostalih četrnaest knjiga, ovi romani, saopštio je žiri, po ostvarenom tehničkom nivou i literarnoj strasti izdvajaju se iz tekuće produkcije. Na konkurs je prispjelo 200 knjiga, a u užem izboru u žanru romana još su i kandidati Svetlana Slapšak za djelo „Ravnoteža“, Enes Halilović za „Ako dugo gledaš u ponor“, Svetislav Basara za „Andrićeva lestvica užasa“, Vladislav Bajac za naslov „Hronika sumnje“, Robert Tili za „Ubogi Lazar u gradovima“. Za nagradu konkurišu i Zoran Živković s romanom „Tumač fotografija“, Miomir Petrović sa knjigom „Kuća od soli“, Radovan Vlahović sa djelom „Bapa“, Mirko Demić sa romanom „Ćutanja iz gore“, Darko Tuševljaković sa djelom „Jaz“. U užem izboru su i pjesničke zbirke „Senka osmog eona“ Selimira Radulovića, „Prasvršetak“ Lasla Blaškovića, kao i zbirke pripovjedaka „Memo“ Divne Vuksanović i „Raščarani svet“ Jelene Lengold. O nagradi, koja će biti dodijeljena krajem januara u Beogradu, odlučiće žiri u sastavu Nikola Strajnić, Dragan Jovanović Danilov i Vladimir Gvozden. Najuži izbor kandidata biće saopšten sredinom januara. Prošlogodišnji dobitnik, pomenimo i to, bio je Dragan Velikić za roman „Islednik“.

* Vijest preuzeta sa sajta Nezavisnih novina

a dostupna je i na portalima: Blic, RTRS

PRIKAZ ROMANA „BUMERANG“ U VEČERNJIM NOVOSTIMA

Prikaz romana „Bumerang“, zajedno sa romanom „Kukavičja pilad“ moguće je pročitati na ovom linku. Autor teksta pod naslovom „Veličina malih priča“ je Mladen Vesković.

Na portalu časopisa Ljudi govore dostupna je i proširena verzija prikaza.

vecernje-novosti-januar-2017

nin-2016

Dostupno i ovdje.

„BUMERANG“ U ŠIREM IZBORU ZA NIN-OVU NAGRADU

ZIMZOGRAD, FREŠ VEJV, TALASIĆ, PRAĆNUO SE ŠARANČIĆ

Kafa nije pomogla. Izlazak iz treće smjene, niska oblačnost i još niži pritisak čine svoje. Međutim, tu je mlađani Stanivuković da me razbudi, da mi podigne pritisak do granice pucanja kapilara u sljepoočnicama. Do jutros nisam znao ko je dotični. Odbornik u Skupštini grada (lijepo). Student, aktivista, bavi se humanitarnim radom (svaka čast). Odrekao se odborničke naknade (kapa dolje). Taze imenovani predsjednik Savjeta za kulturu Skupštine grada Banja Luke (e, tu povlačim ručnu). Kao neko s višegodišnjim stažom u kulturnom životu grada, logično je da sam zainteresovan za njegovo mišljenje o brojnim problemima u kulturnoj sferi. I odmah mi je laknulo kad sam pročitao objavu koja tangira dva ključna pitanja:

„U narednoj godini mogu da vam obećam da za početak dvije stvari nećemo dozvoliti: Da se Freš Vejv festival održava u periodu obilježavanja godišnjice ‘Oluje’ najvećeg egzodusa srpskog naroda u modernoj istoriji. Da Zimzograd i naredne godine ne bude na latinici.“

Čekaj, čekaj… „U narednoj godini mogu da vam obećam…“ Mladiću, ako si u stanju da preveslaš zakone fizike koji se odnose na vrijeme/prostor i obećaš nešto u narednoj godini (ne, dakle, za narednu godinu), onda si zaista čudo prirode i zaslužuješ svaku vrstu podrške i pohvale. Pošto podržavam pozitivne i progresivne (pardon, napredne) ideje, predlažem da ne treba da staneš s ćiriličnim Zimzogradom, već treba i Freš Vejv ubuduće pisati isključivo ćirilicom. Zapravo, to je engleski naziv, treba ga promijeniti. Neka se zove „Svježi talas“. Nije li to u skladu s tvojim autorskim tekstom „Srbi, pričate li srpski?“ u kome se zdušno boriš protiv upotrebe engleskih riječi u našem lijepom jeziku?

Mnogo toga zgodnog i edukativnog može da se pročita na sajtu (stranici, valjda), mladog kolege kulturnjaka. Da, dobro ste pročitali – edukativnog – jer sekcija „moj rad“ na pomenutom sajtu sadrži „Edukativni“ rad, ne obrazovni (o sadržaju tog edukativnog rada nemam šta da prigovorim, jer tu rada – nema!). Ali, valjda je u redu napisati „edukativni“, ako je napisano  ćirilicom. Započeo sam čitanje biografije poletnog borca za bolju kulturu, no, odustao sam nakon prve rečenice koja glasi: „Moje ime je Draško Stanivuković.“

Dragi omladinče, ako ćemo gledati šta je srpskije (jer jezik i pismo nas Srbalja toliko ljubiš, njeguješ i promovišeš) bilo bi bolje napisati zovem se…tako i tako. Ali, ko sam ja da tebi išta spočitavam? Tebi, koji na sajtu imaš sekciju „citati“ u okviru koje citiraš vlastite mudrosti. Uzgred, omiljena mi je ova tvoja misao – „Toliko volim ćirilicu, da i kada mi se priča, pisao bih“.

Sad, pošto znam da će kultura u Banjoj Luci procvjetati i pošto mi se pritisak vratio u normalu, idem malo da spavam. Sanjaću ćirilični Zimzograd. I smijaću se u snu.

„TIŠI OD VODE“ U PREVODU NA ITALIJANSKI

za-novinaRoman „Tiši od vode“ će biti preveden na italijanski jezik u okviru projekta „Voices from European peripheries. Literatures, lost and rediscovered identity“. Izdavačka kuća Stilo Editrice iz Barija u okviru prevodilačkog programa Kreativne Evrope predložila je ukupno šest knjiga (iz BiH, Srbije, Gruzije, Norveške, Turske i Kipra). Realizacija projekta predviđena je do kraja 2018. godine. Više informacija na: Gioja (Italiano), Creative Europe (English).

Roman „Tiši od vode“ bio je u užem izboru za NIN-ovu nagradu, te u najužem izboru za Godišnju nagradu UKRS.

SA PROMOCIJE „BUMERANGA“ U NUB RS

PROMOCIJA ROMANA „BUMERANG“

bumerang-plakatglas-28-11-2016-str-21„Bumerang“ će biti predstavljen u četvrtak 1. decembra u 19 časova u sali za promocije (sala 29) Narodne i univerzitetske biblioteke RS u Banjoj Luci. O knjizi će govoriti kritičar Mladen Vesković i autor, a moderatorka će biti Tanja Stupar Trifunović. Najava na konkursiregionaekulturars.com

Prilog sa promocije emitovan u emisiji „Prozornica“ na RTRS.