Nikada ranije nisam o tome razmišljao. Nisam, tako mi Harmsa! A i zašto bih? Da sukob generacija ne bude samo horološka kategorija – nema šanse. Kakve veze prostor ima s tim i šta se geografije kog vraga tiče rupetina (iz milošte nazvana jaz) što se u redovnim ciklusima porađa između generacija? Smiješno, priznaćete. Bilo je i meni dok nisam čuo oca i sina kako pričaju ispred knjižare. A evo kako je tekao razgovor:
OTAC (može biti generacija 1968. ali ne mora; proćelav i prilično potrošen čovjek, takoreći već spreman za penziju, koju će, može biti, čak i dočekati): Hoćeš da ti kupim globus?
SIN (po sitnim dlačicama ispod nosa reklo bi se generacija 1998. ali ne mora da bude; ispod kape jedva mu oči vire; duks na njemu tri broja veći; hlače takođe tri broja veće, spuštene na pola koplja pa mu tur dođe spram koljena): Jok! Koji će mi đavo?
OTAC: Pa za školu. A i da imaš, tek onako.
SIN: E matori, imam virtuelni na kompjuteru (mislim da je rekao na kompu).
OTAC: A da li možeš da ga okreneš?
SIN: Mogu (mislim da je tačno rekao of course). Imam malu virtuelnu ruku kojom ga okrećem.
OTAC: Stvarno? A možeš li da ga dodirneš?
SIN: Joj stari al’ gnjaviš. Naravno da mogu. Znaš da sam tražio da mi kupiš onaj ravni (rekao je nešto kao LCD) monitor.
OTAC: I, sine, kad dodirneš taj virtuelni globus na tom ravnom ekranu, da li je Zemlja ravna ili okrugla?
* Objavljeno na prozaonline
Berislav Blagojević 
Divna prica, dobro da je stari i razumeo o cemu klinac prica 🙂 ravan monitor i ravni prsti sve u 3D izvedbi 😉 new generation 🙂
😀 ravni prsti, ravan monitor…ma klincima je danas ravno do mora 🙂
„može biti generacija 1968… prilično potrošen čovjek, takoreći već spreman za penziju…“
Berislaveee!!! Za ovo imaš da imaš jedan minus veeelikiii .) Dodjem za godinu starija, a b(l)oga mi ima u meni još snage za tri generacije ’98-e :)))
Odlično prepisana priča iz života XXi veka :)))
„Dodjem za godinu starija, a b(l)oga mi ima u meni još snage za tri generacije ’98-e 🙂 “ – TAKO TREBA, Bravarice 🙂 🙂 a taj ćemo minus već srediti (kad otopli haha)
Odlična priča, a što se tiče minusa imaš ih i od mene, da znaš 😀
Haha, kod mene od ovih minusa još hladnije nego što je realno 🙂 Hvala Violeta!
Ma sve im je ravno i virtuelno. 😉 Raste u mojoj kući izdanak iz 2003. generacije. Volim da verujem da sam uspela u njoj da zasadim neke vrednosti iz 20. veka. Da je pokvarim 3:) Počevši od muzike, istorije, geografije. Moja mala rokerka, glumica, pravo malo spadalo koje me često ostavi bez teksta svojim razmišljanjem. Za razliku od druge dece ona je čula za JUgoslaviju, pionire, ploče i kasete, čita knjige (ljubi je majka), prvo što je naučila bila je pesma Crvene jabuke i potpuno je zbunjena kada je neko upita „A znaš li nešto od Cece“ – jer, sveca mi, ne zna ni ko je ona.
Tako ja svakodnevno „upropaštavam“ svoje dete…
Staklenna, da ste mi žive i zdrave još…mnooogo godina! Svaka čast 🙂 Dakle, ima nade